Чекање - Aна Бабић (стихове говори Јадранка Селец)


Дата: 02.10.2017 20:12:59 Просмотров: 157896 Длительность: 03:11
Поделиться:

Категории: Блоги
Чекање - Aна Бабић (стихове говори Јадранка Селец)

ЧЕКАЊЕ

1. Данас нисам добила писмо

од тебе...

А пишеш ми сваке среде

пред полазак

у борбу против ајкула.

Срећом, не бледе

слова на хартији

и отворена су сва чула

како бих те по начину удисања

порођеног дана

познала.

Умеш струјом из псовки

да заплашиш

новорођенчади:

обданицу и ноћ.

2. Од стварности могао си побећи

и скрити се у непрегледну шуму;

могао си скочити у очи

медведу, у ноћ,

ал' по датуму

није било време

за свирепост

халапљивих створења.

Неугажени слојеви снега

говораху ми

да туда ниси пролазио.

Човечјега отиска

ни по небу неба.

Где би могао бити?

У ватри мог нестрпљења?

3. У новинама кажу

претходни дани били су

стравично хладни.

Из куће излазила нисам.

Нити сaм ти долазила

јер неприкладни

људи су који пишу песме.

(Неприкладно кажу и животаре:

пијанице и бескућници,

занесењаци и сањари,

љубави гладни.

Без порода, јер су

„беспосличари“

читав живот

испили

чекајући.)

А чекање чекати

више не сме.

4. Дошла сам до болнице...

Прегаженог песка и зидова.

Нисам ти срела лице

ни у једној од соба.

Страховала сам

да не буде нова,

на теби,

марама којом

покриваш несанице

када реалност

канџе уместо окова

у свет маште закива.

Нисам те пронашла...

Где ли си?

5. Мермерна плоча

од душа

није гравирала твоје име.

Коров ти није прекрио

презиме,

јер те тамо

није било.

Глад је к'о суша.

Претражила сам смрт.

И све ћошкове

кружног мишљења

да постојиш.

Нисам те нашла.

Чежња је врт

у коме

сопствену жеђ

појиш.

Без уједа

и пада,

не болујеш.

Дишеш.

Живиш!

О, ти, срећни човече

што у мојој крви столујеш!

Похожие видео:

Комментарии

Никто ещё не оставил комментариев, станьте первым.